9

PROTA MATEJA NENADOVIĆ

Prota Mateja Nenadović (1777 — 1854) bio je vojvoda u Prvom srpskom ustanku, osnivač i predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta i diplomata. Uspostavio je prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama (Rusijom i Turskom).

Biografija

Rođen je u Brankovini 1777. godine, u porodici kneza Alekse Nenadovića. Njegovo najznačajnije delo su Memoari koji su napisani na srpskom narodnom jeziku.

Prota Mateja Nenadović jedan je od organizatora Prvog srpskog ustanka u valjevskom kraju, vojvoda i državnik. Putovao je u Rusiju i s njom uspostavio prve ustaničke veze, i više puta putovao u Austriju radi nabavke oružja i municije. Komandovao je delom ustanika pri oslobođenju Valjeva i Šapca 1804. godine, Karanovca (danas Kraljevo) i Užica 1805. i delom konjice u bici na Mišaru 1806. godine. Od 1805. do 1807. prvi je predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, a od 1807. do 1811. njegov član, potom tamnavski vojvoda, a sa Lukom Lazarevićem komandant ustaničkih snaga na Drini.

U turskoj ofanzivi protiv Srbije 1813. komandovao je sa Simom Markovićem ustanicima na frontu od Loznice do ušća Drine. Posle pada Srbije prešao je u Austriju i u periodu 1814—1815. nastojao da zainteresuje velike sile za borbu Srbije protiv Turske. Posle izbijanja Drugog srpskog ustanka prešao je u Srbiju, postao valjevski knez i član Narodne kancelarije. Zbog neslaganja sa načinom vladavine kneza Miloša penzionisan je 1832. godine. Član novoosnovanog Državnog sovjeta postao je 1838, ali zbog neslaganja sa knezom Mihajlom morao je 1840. napustiti Srbiju. Posle dolaska Aleksandra Karađorđevića za kneza Srbije 1842. godine postao je državni savetnik; 1844. sa svojim ljudima ugušio je katansku bunu protiv kneževe vlasti; penzionisan je 1852. godine. Umro je u Valjevu, 11. decembra 1854. godine (29. novembra 1854. po julijanskom kalendaru).

Napisao je knjigu svojih sećanja „Memoari“. Njegovi „Memoari“, pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.

O prvom zasedanju Praviteljstvujuščeg sovjeta

„Nađemo jednoga seljaka, te nam otesa i načini od lipovine astal i dve klupe; namestimo u jednu sobicu; prostremo jednu maramu na astal, metnemo sveto evanđelije i manastirski krst, i oko toga činimo zasedanije.“

Prota Matija, u manastiru Voljavča.

 

 

 

 

Izvor : Wikipedia